Osnove tehnike boksa
U toku trenažnog procesa pored rada na razvoju snage i izdržljivosti, vezbači koji to žele imaju na raspolaganju mogućnost učenja i savladavanja osnovnih bokserskih tehnika čime se značajno utiče na poboljšanje motoričkih sposobnosti organizma.
Razvijanje tehnike ili tehnička priprema počinje obučavanjem, a nastavlja se treningom, sve do usvajanja kretnih navika. Treniranje kretnih navika je rezultat usvajanja od strane centralnog nervnog sistema i aparata za kretanje.
Celokupna tehnika boksa može se podeliti na sledeći način:
Stavovi: dijagonalni, frontalni, paralelni
Kretanja: napred, nazad, u stranu, kružno
Udarci: direkti, krošei, aperkati
Odbrane: pokretima ruku, pokretima telom, pokretima nogu
Osnovni principi na kojima se zasniva metodika boksa
1. Princip stvaranja motoričkog stereotipa
Kod svagog novog obučavanja formiraju se tri stadijuma uvežbanosti.
Prvi stadijum je stadijum generalizacije. Veliki broj podataka se sliva u koru velikog mozga i dolazi do procesa koji se zove iradijacija tj. osipanje. Ovaj proces se manifestuje sputanošću pokreta, napregnutošću većeg broja mišića, koji direktno ne učestvuju u tehnici boksa, smanjuje se intenzitet pokreta, slabi koncentracija, neshvatanje pokreta. Takve situacije se rešavaju zadavanjem vrlo uprošćenih pokreta koji služe za poboljšanje opšte koordinacije pokreta. Ni jedan početnik ne ume da odvoji sporedne od glavnih detalja u novoj vežbi, pa trener mora pažljivo da ga usmeri na potreban redosled elemenata u izučavanju date tehnike.
Drugi stadijum se zove stadijum koncentracije i on se javlja posle velikog broja ponavljanja kada sputanost pokreta polako počne da opada. Iako se još uvek čine greške, pokreti su sve bliži kvalitetnijem izvođenju. Ovde dolazi do izražaja sva stručnost trenera, jer zahteva veliki napor pri kontroli učenja pokreta. U stadijumu koncentracije treba iskoristiti svu veštinu ds se ne dozvoli da nepravilan pokret pređe u trajnu grešku.
Treći stadijum je stadijum automatizacije. U ovom stadijumu tehnika se stabilizuje, učenik ređe kontroliše pojedine delove pokreta, jer je celokupan pokret trajno pravilno usvojen, što ynači da je nervi sistem oslobođen od detaljnih kontrola izvršenja tehnika.
2. Didaktički principi
Princip svestranosti
Ovladavanje ovom specifičnom tehnikom usko je vezano i za usavršavanje svih psihofizičkih sposobnosti (izdržljivosti, brzine, koordinacije, specifične snage).
Princip svesne aktivnosti
Osnovno je da vežbač u svakom trenutku razume smisao, strukturu i krajnji cilj svakog postavljenog zadatka. Važno je da trener pravilno odredi opterećenje i na vreme uoči zamor, kako bi proces obuke bio što efikasniji i sa što manje grešaka.
Princip očiglednosti
Ovde posebno mesto zauzima metod demonstracije, što i pored velikog broja metoda i sredstava ostaje jedan od najuspešnijih metoda podučavanja.
- Trener treba tačno i precizno da objasni i demonstrira vežbu
- Da tačno formuliše konkretni zadatak za sledeći pokušaj sa akcentom da se doživi pokret
- Vežbač treba da ponovi zadatak
- Skretanje pažnje na izdavanje samonaredbi
- Ukazivanje na pozitivne strane i nedostatke koji se javljaju pri izvođenju vežbe
Princip postupnosti i sistematičnosti
Ovaj sistem dobija svoju punu primenu kroz dva osnovna pravila: od lakšeg ka težem, i od poznatog ka nepoznatom. To se postiže primenom uvodnih i pripremnih vežbi, koje se po principu funkcionalne povezanosti postepeno povezuju u celinu jedne tehnike. Pojava većeg broja grešaka ukazuju na to da je u pojedinim fazama učenja napravljen propust, pa se u tom slučaju trener vraća unazad dok se prethodni zadatak dobro ne savlada.