Pilates je vrsta treninga čiji je tvorac Jozef Herbertus Pilates, po kome je i dobio ime. Takav sistem vežbanja vam pruža mogućnost da ojačate i oformite svoje telo, kao i da ga istegnete i opustite. Sa njim možete za kratko vreme da ispravite nepravilnosti u držanju i postanete potpuno svesni svog tela.

Trening se sastoji od tzv. treninga na tlu, odnosno strunjači, i od dodatnih vežbi na specijalnim rekvizitima koje je sam Jozef Pilates izumeo. Karektertistično za ovu vrstu treninga i ujedno i osnov za brz i uočljiv uspeh jeste precizno izvođenje vežbi sa elegantnim poklretima, kao i mogućnost za maksimalno opuštanje i prirodno dubinsko disanje, koji su sastavni deo ovih vežbi. Kroz svesnu koncentraciju na pojedinačne pokrete vaš se mozak pri vežbanju neće jednostavno isključiti, već će vam omogućiti pravilno izvođenje vežbi, jer omogućava da se vaše misli ciljano usmeravaju na ono što vam se događa u telu.

Da biste shvatili koliko je važan balans mišića, morate, pre svega, znati da naše telo pokreću dve vrste mišića. U jednu grupu spadaju tzv. mobilizatori, koji se nalaze bliže površini tela i čiji je zadatak da pokreću naše ekstremitete, odnosno ruke i noge. U drugu grupu spadaju tzv. stabilizatori, koji se nalaze bliže centralnom delu tela i čija je uloga da održavaju stabilnost trupa dok mobilizatori pokreću ekstremitete. Ako su stabilizatori slabi, mobilizatoti više ne mogu optimalno da rade, i oni sami pokušavaju da preuzmu ulogu stabilizatora. Na taj način vrše pokrete za koje nisu zaduženi, odnosno konstruisani. Brzo se zamaraju i gfrče, telo postaje nestabilno a zglobovima preti opasnost da se oštete usled neravnomernog opterećenja. Glavobolje zbog napetosti vratnih mišića, kao i bolovi u lumbalnom predelu i leđima su tipične posledice narušavanja rvnoteže rada mišića.

Cilj pilatesa je da se ponovo uspostavi prirodna ravnoteža mišića. Vežbama se skraćeni mišići izdužuju, a njima parni mišići, koji su oslabili, jačaju. Najpre se pri preciznom izvođenju osnovnih vežbi isključuju preopterećeni mobilizatori. Opuštenost okolne muskulature omogućava stabilizatorima samostalan rad. Kada su u pitanju jednostavne vežbe za jačanje trbušnih mišića to znači da se za vreme vežbanja ne podiže samo gornji deo tela, već se istovremeno pazi na to da su butine, zadnjica i vrat opušteni i da ne pomažu stomačnim mišićima, čime se dublje aktiviraju dublje smešteni trbušni mišići. U daljem toku vežbanja se obraća pažnja na to da i skraćeni i istegnuti mišići povrate svoju dužinu, odnosno jačinu, pošto su dugi mišići izdržljiviji i otporniji na povrede, rade na duge staze i štite telo tokom celog dana, dok kratki i snažni mišići, kakvi se mogu videti kod bodibildera, mogu za vrlo kratko vreme da postignu maksimalan napor, ali se i brzo umaraju i skloni su povredama.

Reč ‘‘masaža’‘ dolazi od latinske reči ‘‘massare’‘, što znači gnječiti ili od arapske reči ‘‘mas’‘ što znači pritiskati. Reč ‘‘masaža’‘ upotrebljena je prvi put u francuskoj literaturi, a upotrebio ju je Lepage 1813. godine.

Podaci o masaži kao sredstvu lečenja prvi put se pojavljuju otprilike 3000. godine pre nove ere, a primenjivana je kod starih kulturnih naroda Azije – Kineza i Indusa.

Razvoj masaže u staroj Kini odvijao se uporedo sa razvojem medicine koja je uz lekove i trave primenjivala i akupunkturu. Japanci su pod uticajem kineske akupunkture vremenom izradili sličnu metodu – shiatzu (shi = prst, atzu = pritisak), kojom su na poseban nacin, pritiskom prstiju i noktiju, vršili odredjeni oblik akupunkture.

Masažu su upotrebljavali i Egipćani, Asirci, Persijanci, stari Grci i Rimljani kao metodu lečenja obolelih i povređenih. Poznati lekar Hipokrat i Galen preporučivali su masažu kao metodu lečenja.

Prvi zapis o sportskoj masaži nalazimo u knjizi Rimljanina Oribasiusa iz 4.veka, a osnivač savremene masaže i kineziterapije je Šveđanin Per Henrik Ling u 18. veku.

Masaža je jednostavna i prirodna metoda kojom se poboljšava zdravlje i obnavlja snaga. Osnova svake masaže jeste dodir – pokret.

Moderna medicina smatra da telesni kontakt ima važnu funkciju, posebno u radu sa povređenima i obolelima.
Masaža omogucava pozitivno terapijsko dejstvo upravo preko kontakta.

Ona ima veoma pozitivno delovanje na naš organizam i zdravlje kao i ostale terapijske procedure. Ona ubrzava cirkulaciju, relaksira muskulaturu, ubrzava limfnu cirkulaciju i smanjuje spazam mišica.

Masaža deluje i na nervni sistem, najčešće se koristi za otklanjanje bolova različitog porekla, ali može i da posluži kao prevencija od infekcija. Suština je u postizanju prokrvljenosti tkiva i organa. Dobra masaža stvara osecaj prijatnosti poverenja i radosti. Svi ti pozitivni efekti pri masaži se postižu dodirom bez primene medikamenata.

Za naše najmlađe imamo poseban program, prilagođen uzrastu i pravilnom razvoju. Vodimo računa da se vežbe izvode pravilno, a uz to razvijamo i disciplinu.

Ukoliko imate mogućnost korišćenja određenog prostora za vežbanje, a nemate trenera koji bi organizovao Vaš trening i pratio napredak i unosio promene u trenažni proces, Fit Life studio Vam nudi koncept koji Vaš trening može podići na viši organizacioni nivo.

Sve što treba da uradite je da nas kontaktirate putem e maila kontakt@fitlife.rs.

Od tog trenutka stupate u komunikaciju sa našim osobljem i u narednom e-mailu dobijate opis funkcionisanja sistema.

Sistem naplate se vrši putem žiro računa.

Garantujemo visoko profesionalan pristup vođenja klijenta kroz sistem, bezbednost i rezultate.

ONLINE sistem vežbanja će vas edukovati i pružiti Vam kvalitetan trening gde god se u tom trenutku nalazili.

Kada govorimo o racionalnoj ishrani, tada mislimo na ishranu koja je tako izbalansirana da omogućava zadovoljenje energetskih potreba organizma, kao i zadovoljenje potreba za hranljivim i zaštitnim matreijama. Svaki prekomeran ili smanjeni unos se smatra nepoželjnim za ljudski organizam. Planiranje pravilne, dobro izbalansirane ishrane, ima za cilj postizanje one energetske vrednosti i strukture ishrane pojedinca ili populacije koja može da unapredi zdravlje i preventira bolest. Pravilna ishrana treba dnevno da zadovolji čovekove potrebe u energiji, gradivnim i zaštitnim materijama.

Energetske potrebe ljudskog organizma

Enegeske potrebe ljudskog organizma su definisane kao energetski unos uravnotežen sa energetskim rashodom, koji treba da održi energetsku ravrnotežu osobe, čija je uhranjenost i telesni sastav u skladu sa dobrim zdravljem. Organizam zadovoljava dnevne energetske potrebe unosom ugljenih hidrata, masti i belančevina.

Ugljeni hidrati (4kcal/g)

Osnovne funkcije ugljenih hidrata:

Izvor ćelijske energije i gorivo za mišiće (skrob, prosti šećeri, glikogen)

Kontola nivoa holesterola i masti (dijetna vlakna)

Olakšanje varenja (dijetna vlakna)

Apsorbovanje hranljivih materija i vode (prosti šećeri)

Postoje razni tipovi ugljenih hidrata i svaki tip se u našem telu tretira na drugi način. Razlike između ugljenih hidrata ukazuju na to da treba dobro razmotriti koji su tipovi ugljenih hidrata najbolji u različitim okolnostima. Glukoza je osnovni izvor energije za mišićnu aktivnost i što je veći intenzitet vežbanja, to je veće oslanjanje na glukozu kao energetsko gorivo. Kada se glukoza potroši prestaje se sa intenzivnim vežbanjem, pa je osnovni cilj ishrane da se spreči potrošnja glukoze. Održavanje količine ugljenih hidrata na zadovoljavajućem nivou je veoma problematično jer, za razliku od proteina ili masti, ljudi imaju ograničen kapacitet za deponovanje ugljenih hidrata. Unos adekvatne količine ugljenih hidrata u pravo vreme optimizuje ograničene rezerve, omogućava bolji prenos do mozga i poboljšava parametre mišićne i opšte izdržljivosti.

Tipovi ugljenih hidrata

Osnovna jedinica svih ugljenih hidrata su monosaharidi, jednomolekularni ugljeni hidrati. Osnovna metabolička jedinica ljudskih ćelija je monosaharid glukoza, dok se ostali monosaharidi raznovrsnim biohemijskim procesima u ljudskim ćelijama tansformišu u glukozu. Broj monosaharida vezanih u veće molekularne jedinice je glavni osnov za klasifikaciju ugljenih hidrata.

Postoje tri glavna monosaharida i to su glukoza, fruktoza, i galaktoza. Sa izuzetkom fruktoze, koja je sve više široko zastupljena kao visokofruktuzni (kukuruzni) zaslađivač, većina monosaharida u sastav hrane ulaze kao produkt razlaganja disaharida, dvomolekularnih ugljenih hidrata (koji se sastoje od dva vezana monosaharida).

Postoje tri glavna disaharida i to su saharoza, maltoza i laktoza, od kojih svaka sadrži drugačiju kombinaciju monosaharida. Monosaharidi i disaharidi se zajedno nazivaju prosti ugljeni hidrati (šećeri), dok se polisaharidi često nazivaju složeni ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati koji ne podležu procesima varenja u gastrointestinalnom sistemu su po tipu složeni ugljeni hidrati i često se nazivaju dijetnim vlaknima.

Delimično svarljivi ugljeni hidrati – oligosaharidi (3-20 molekularni ugljeni hidrati)

Obično se nalaze u mehurankamai, mada mogu da izazovu nadimanje, smatraju se poželjnim u sportskoj ishrani. To su: maltrodekstin, frukto-oligosaharid, rafinoza, stahioza i verbaskoza.

Polisaharidi svarljivi (20 i više molekularni skrobni ugljeni hidrati)

Ovi složeni ugljeni hidrati predstavljaju glavni izvor energije u sportskoj ishrani, a to su: amiloza, amilopektin, glukozni polimeri.

Polisaharidi nesvarljivi (20 i više molekularni neskrobni ugljeni hidrati)

Sadrže dijetna vlakna, neophodna za optimalno funkcionisanje gastrointestinalnog trakta i otpornosti na bolesti. Tu spadaju: celuloza, hemiceluloza, pektin, gume, biljna smola, agar-agar, beta-glukanin, fruktanin.

Ostali ugljeni hidrati su manitol, sorbitol, ksilitol, glikogen, riboza (šećer sa 5 atoma ugljenika)

Glikogen je glavni oblik rezervi ugljenih hidrata kod životinja, dok je riboza deo genskog materijala dezoksiribonukleinska kiselina.

Masti – lipidi (9kcal/g)

Osnovne funkcije masti:

Oblik vitamina rastvorljivih u mastima (liposolubilni vitamini – A, D, E i K)

Esencijalne masne kiseline (masne kiseline koje su organizmu neophodne, ali koje on ne može da proizvede)

Izvor ćelijske energije i gorivo za mišiće (za aktivnosti niskog intenziteta)

Kontrola sitosti

Sastojak mnogih hormona

Izraz masti se obično koristi za lipide koji se na sobnoj temperaturi nalaze u čvrstom stanju, a izraz ulja se koristi za lipide koji se na sobnoj tempertaturi nalaze iu tečnom stanju. Lipidi se najčešće nalaze u obliku triglicerida, koji se sastoje od tri masne kiseline i jednog molekula glicerola. Skoro svaka ćelija u organizmu ima sposobnost da proizvodi holesterol kao i fosfolipide, trigliceride i ulja i upravo ta sposobnost da efikasno proizvodimo različite tipove masti, ograničava potrebu za konzumiraqnjem velike količine lipida. Unos masti izmedju 25-30% od ukupnih unetih kalorija , neophodan je da se obezbedi dovoljna količina energije i hranljivih materija. Neke masti iz hrane takođe su potrebne da bi nam stvorile osećaj sitosti, čime se stvara važan fiziološki signal da je vreme da prestanemo sa jelom.

Struktura lipida

Lipidi imaju različite nivoe saturacije (zasićenja) što se odnosi na brij dvostrukih veza u lancu atoma ugljenika. U odnosu na to ralikujemo:

Zasićene masti (bez dvostrukih veza) – masti životinjskog porekla, palmino i kokosovo ulje

Monozasićene masti (sa jednom dvostrukom vezom) – maslinovom, kanolinom ulju i u mastima životinjskog porekla

Polizasićene masti (sa više dvostrukih veza) – najviše u biljnim uljima (uz izuzetak maslinovog ulja koje je 75% monozasićeno).

U kontekstu preporučenog unosa masti (do 35% od ukupnih kalorija), monozasićene i polizasićene masti treba da sačinjavaju većinu, dok zasićene treba svesti na minimum smanjenjem konzumiranja životinjskih masti, čokoladnih slatkiša, pohovane hrane i mlečnih proizvoda sa visokim postotkom masti zbog rizika od hiperholesterolemije.

Trigliceridi

Većina konzumiranih lipida su trigliceridi, sto znači da sadrže tri masne kiseline i jedan molekul glicerola.Masti se organizmu deponuju u obliku triglicerida, koje proizvodimo kada se ishranom unese prekomerna količina energije. Deponuju se u adipoznom (masnom) tkivu, gde se nalaze grupisane masne ćelije i unutar mišićnih ćelija (tzv. intramuskularni trigliceridi). Oba depoa masti su na raspolaganju kao izvor energije kada je to potrebno i tada se svkaki molekul masti razlaže na svoje sastavne masne kiseline i molekul glicerola, nakon čega se svaka masna kiselina dalje razlaže na dve ugljenične jedinice radi stvaranja ATP-a., u cilju proizvodnje metaboličke toplote za rad mišića. Taj proces se naziva beta-oksidacija zbog činjenice da je za sagorevanje masti osim ugljenih hidrata neophodan i kiseonik.

Esencijalne masne kiseline

Linolna (omega 6) i linoleinska (omega 3) masna kiselina su esencijalne masne kiseline, iako su neophodne za metaboličke procese, ljudski organizam ne može da ih sintetiše. Klasifikacija omega-6 i omega-3, zmači da ove masne kiseline koje su polizasićene imaju poslednju dvostruku vezu na šestom tj. trećem ugljenikovom atomu. Linolna kiselina je esencijalni deo ćelijske lipidne membrane i potrebna je za normalno zdravlje kože, dok je linoleonska kiselina neophodna za funkciju i razvoj nervnog sistema. Preporučeni unos je 5-10 grama na dan za omega-6 i 0,6-1,2 grama za omega-3 masne kiseline. Lako se dobijaju iz biljnih ulja i iz ulja riba hladnih dubokih mora. Nije poželjno konzumirati u velikim količinama jer se mogu prouzrokovati određeni poremećaji, pa je najbolje uvrstiti ribu u nedeljni plan ishrane kako bi se izbegla potreba za dopunskim uzimanjem omega-3 masnih kiselina.

Lipidi i fizička aktivnost

Čak i najmršaviji i najzdraviji sportisti imaju znatne rezerve energije u formi deponovanih lipida. Prosečni depoi energije u masnom tkivu kreću se izmđu 50.000-100.000 kcal, što je dovoljno energije da se prehoda ili pretrči 800-1.600 km, bez potrebe za dodatnim unosom goriva. Pored rezervi iz masnog, spotisti imaju zalihe od približno 2.000-3.000 kcal u lipidima unutar mišićnog tkiva.

Kada govorimo o suplementaciji i njenoj upotrebi u svakodnevnom životu, malo ljudi ima svest, informacije i znanje koji su to benefiti i prednosti koje našem organizmu pružamo upotrebom različitih preparata koji se po svojoj funkciji i nameni razlikuju. Prva stvar koju odmah treba razjasniti u vezi sa suplementima jeste da su to dijetski proizvodi, dodatci ishrani, koji su legalni i nalaze se u slobodnoj prodaji, ali su često zbog ne znanja i neinformisanosti, izjednačavani sa anaboličkim steroidima koji su zabranjeni proizvodi i ne mogu se naći u slobodnoj prodaji. Dakle proteini, ugljeni hidrati, vitamini i minerali, sagorevači masti, gaineri, aminokiseline, kreatin… i ostali proizvodi koje možete kupiti u slobodnoj prodaji, ne spadaju u anaboličke steroide i ovaj tekst ima za cilj da promoviše upotrebu suplemenata kroz edukaciju i dobijanje konkretnih informacija o svim proizvodima i njihovoj funkciji u našem organizmu. Naravno da i među samim dijetskim proizvodima postoje razlike u kvalitetu, tako da želimo da naglasimo da je veoma važno misliti o tome pri odabiru određenog proizvoda.

U većini slučajeva, ishrana dašnjeg čoveka ne obezbeđuje organizmu u dovoljnoj meri sve hranjive materije, vitamine i minerale, što za rezultat ponekad ima tegobe koje su uzrokovane dugogodišnjim promenjenim fiziološkim stanjem organizma. Mnoge od njih se mogu uspešno sprečiti ili ublažiti pravilnim izborom i upotrebom dijetskih suplemenata, o čemu sve češće govore i brojne naučne studije koje dokazuju njihovu delotvornost i efikasnost. To podrazumeva paletu proizvoda posebno osmišljenih i specijalizovanih da pomognu kod određenih tegoba ili narušenog zdravstvenog stanja uzrokovanog neadekvatnom ishranom. Važno je da proizvod koji odaberete bude proizveden u skladu sa svetskim standardima tj. da se raspitate gde je proizvod prošao kontrolu kvaliteta i koja institucija je odobrila njegovo puštanje na slobodno tržište.

Velike svetske kompanije koje se bave proizvodnjom dijetskih suplemenata imaju kompletne timove stručnjaka koji se bave unapređenjem svojih proizvoda kako bi iz sirovina koje koriste za proizvodnju izvukli maksimum kvaliteta. To se postiže primenom strogih standarda, inovativne tehnologije i najnovijih znanja iz oblasti medicine i nutricionizma sa akcentom na kvalitet i kontrolu procesa same proizvodnje. Kvalitet proizvoda se ogleda pre svega u tome što se u procesu proizvodnje koriste sirovine vrhunskog kvaliteta i čistoće čime se postiže da krajnji proizvod osim optimalne forme, doze i oblika obezbedi i maksimalnu delotvornost.